Насловна страна

ЛИНК НА ЕМИСИЈУ РТРС ПОВОДОМ 130 ГОДИНА СПД “ЈЕДИНСТВО“

https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=117583

Мјешовити хор СПД «Јединство» Бања Лука, дана 15. јула 2022. године, одпутовао је у Аустрију (Корушка), гдје је учествовао на Међународном фестивалу «42.St. Pauler Kultursommer 2022“ и у оквиру којег је одржао цјеловечерње концерте у Милштату  и Ст.Паулу.

На концертима Јединство се представило извођењима духовног, свјетовног и фолклорног програма, превасходно домаћих аутора (Ст.Мокрањац, Ј.Маринковић, В. Милосављевић, Н. Савић…).

Јединство је, уз овације бројне публике, на овим концертима представило духовну, умјетничку свјетовну и стилизовану музичку фолклорну традицију нашег краја и ширег српског простора .

Као додатак, поклон публици, Јединство је на овим концертима изводило и народну корушку шјему „Ис шон штил“, познату и популарну пјесму у Аустрији, посебно у Корушкој.

Као солисти на концертима су наступили: Ана Марковић – сопран, Ана Јурић – сопран, Јана Јурић – сопран, Алекса Благојевић – бас, Ненад Никић – хармоника,

Мјешовитим хором СПД „Јединство“ дириговао је Немања Савић.

На повратку из Аустрије Јединство је посјетило град Љубљану гдје је присуствовало несвакидашњем догађају. Бивши, познати словеначки кошаркаш српског поријекла Радослав Рашо Нестеровић  (Prve košarkaške korake napravio je u Slovanu odakle je otišao u Partizan gde je igrao za juniorsku ekipu a u sezoni 1992/93. debitovao je i za prvi tim beogradskih crno–belih. Košarkaški je sazreo u ekipi Olimpije a nakon toga prešao u Grčku, kao mladić za juniorski tim PAOK-a. Nesterović je postao grčki državljanin, ali nikada nije igrao za grčku reprezentaciju. U sezoni 1997/98. se preselio u Bolonju, u Virtus gde je ostao dve sezone osvojivši Evroligu 1998. godine. U sezoni 1997/98. osvojio je italijansko prvenstvo i naredne godine Kup Italije. Zatim je prešao u NBA za ekipu Minesota Timbervulvs, gde je igrao sve do sezone 2002/03. Nakon toga je potpisao za San Antonio Sparse gde je osvojio šampionski prsten 2005. godine. U sezoni 2006/07. je prešao u Toronto Reptorse, sa kojim je igrao dve sezone. Posle jedne sezone u Indijani opet se vratio u Toronto, nakon čega se 2010. vratio u Evropu i potpisao za Olimpijakos, gde je i završio svoju igračku karijeru 2011. godine. Nesterović je nastupao u svim kategorijama slovenačke nacionalne selekcije, a 1996 bio je MVP Evropskog prvenstva do 21 godine), у Храму Ћирила и Методија крстио је свог сина, а обред крштења предводио је патријарх српски Господин Порфирије. Уз молбу патријарха Порфирија Јединство се, уз одушевљење и похвале присутних званица, бројних познатих, истакнутих спориста из Словеније и Србије,  укључило у обред којем је хор дао посебан печат, боју, пуноћу…

По повратку из Аустрије и Словеније услиједило је гостовање Мјешовитог хора СПД „Јединство“ у Црној Гори , Хрватској  и Албанији.

Јединство се богатим духовним и свјетовним програмима представило бројној публици у Котору (сриједа, 20. јул, 21 час – Црква Светог Николе), Будви   ( четвртак, 21. јул, 21 час,  Плато између хотела Авала и Могрен), Дубровнику (петак, 22. јул, 20.30 часова, Храм Св. Благовијести).   У недјељу, 24. јула Јединство је учествовало на Архијерејској литургији у Храму Христовог васкрсења у Подгорици. Уз бројно свештенство и многобројне вјернике литургију је предводио митрополит Црногорско – приморски, господин Јоаникије.

Након гостовања у Црној Гори и Хрватској, Јединство је наставило пут ка Албанији.

 Као једини хор из Републике Српске и веома ријетких ансамбала са ширег Југословенског простора, Јединство је посјетило Манастир Св. Јована Владимира (у близини мјеста Елбасан), гдје је у манстирској цркви извело више духовних композиција.

У понедјељак, 25. јула, Јединство је посјетило Тирану, главни град Албаније, гдје је у Храму Христовог Васкрсења одржало наступ на којем се представило изводом из свог богатог репертоара духовне православне музике.

Услиједио је и одлазак до Драча гдје је Јединство посјетило Манастир посвећен Светом Влаху (Василије). Албански назив је Shej Vlash. У комплексу манстира је и Теолошки факултет, као и дом за незбринуту дјецу. Преко пута манастирског комплекса је Скит посвећен женама мироносицама. У манастиру борави једина монахиња у Албанији, Рахиља. У манстирској цркви Јединство је извело више духовних композиција, а боравак у Драчу и ручак у Манастиру Св. Влаха за чланове Мјешовитог хора СПД „Јединство“ организовао је отац Герасим који служи у Саборном храму посвећеном Св.апостолима Петру и Св. Астију (светитељ из првог вијека рођен у Драчу).

Отац Герасим нас је сачекао испред Саборног храма и са нама у разговору провео више часова.  

Као солисти на концертима и наступима Мјешовитог хора СПД „Јединство“ у Црној Гори, Хрватској и Албанији наступили су: Ана Марковић – сопран, Ана Јурић – сопран, Јана Јурић – сопран, Алекса Благојевић – бас и Ненад Никић – хармоника.

Мјешовитим хором СПД „Јединство“ дириговао је Немања Савић.

Мјешовити хор СПД „Јединство“ Бања Лука, након краће љетње паузе, почеће одржавати редовне пробе и учествоваће на недјељним литургијама у Саборном, Храму Христа Спаситеља У Бањалуци. Уз ове, Јединство очекују и друге бројне активности: Освећења храмова у Српцу, Градишци, Рекавицама, снимање нових спотова, издавање новог, јубиларног, ДВД-а, припреме за одржавање Међународног хорског фестивала „20. Хорски сусрети“, свечани концерти поводом обиљежавања јубилеја, 30 година од обнављања рада, као и припреме за мноштво активности везаних за обиљежавање 130 година од оснивања, које ће се реализовати у току наредне, 2023.године

КОТОР

Црква посвећена Светом Николи[а] у Котору изграђена је почетком 20. вијека, у периоду од 1902. и 1909. године, на темељима старије сакралне грађевине која је страдала у пожару у 19. веку. Смјештена је у сјевреном дијелу старог града Котора, у близини цркве Светог Луке. Грађена је у византијско-рашком стилу. Положај цркве је одређен тако да стицајем околности и урбанистичким простором, није окренута према истоку. Освећење темеља извршио је 18. авг. 1902. г. епископ бококоторско-дубровачки Герасим Петрановић, а освећење довршене цркве новопостављени епископ,такође бокооторско-дубровачки Доситеј Јовић, 17. маја 1909. г.

Иконостас ове цркве сликао је Фрањо Циглер, професор сликања у которској гимназији, по порјеклу Чех. По угледу на руске иконе тога времена, престоне иконе имају сребрни оков – рад которских мајстора. Црква посједује бројне драгоцјености од којих су многе прилагале имућније которске породице. Одмах до цркве се налази и Ризница Српске православне цркве са богатим фондом икона, предмета уметничких заната, докумената, црквених одора…

Б У Д В А

Доказ о духовном наслеђу било које земље су цркве и манастири. У центру једног од највећих градова Црне Горе , Будва, функционира црква Свете Тројице. У далекој 1798. години, на захтев вјерница у близини Цитадела почела је подизати православну цркву. Дипломирали смо за 6 година, 1804. године. Архитектура цркве Свете Тројице у Будви створена је у типично византијском стилу: бијели и црвени камен. Ове две нијансе се замењују зидовима зидова зграде. Хоризонталне пруге две нијансе завршавају се поплочаним кровом црвене боје. На високом звонику налазе се три звона. Ова монументална структура је тачна копија Цркве Узнесења Блажене Дјевице Марије која се налази у Подгорици .   Иза спољашњег скромног изгледа налази се богата унутрашња декорација цркве. Висок иконостас, дизајниран у барокном стилу, створио је талентовани грчки уметник Наум Четири. Из његове четке долазе прекрасне иконе са библијским темама. Многи његови радови су остали у изворном облику до данас. Улаз у цркву Свете Тројице украшен је фрескама са позлаћеним и шареним мозаиком. Као иу многим слованским црквама, у храму нема великих прозора: освјетљено је свјетиљкама и свјетиљкама.

ДУБРОВНИК

Дубровник – Српска православна црква св. Благовјештења изграђена је у дубровачком старом градском језгру 1877. године, у улици Од пуча 8, на рушевинама старих палата дубровачке властеле. Поред ње се данас налази и музеј икона и центар Српске православне црквене општине Дубровник. Осим ове цркве постоји и мања и старија православна црква и гробље на Бонинову.

У Дубровачкој републици званична је религија био католицизам и православним хришћанима и муслиманима није било дозвољено да преноће унутар зидина. Није дозвољавано постојање некатоличких вјерских објеката осим синагоге у Жудиоској улици која је била предвиђена за јудаисте. Слабљење дубровачке државе довело је до стварања православне општине 1790. године.[2] Десет година касније посвећен је први православни вјерски објекат који се смјестио изван градских зидина, на Посату. Тек 1804. године православном свештенику дозвољено је да неограничено борави у граду. По многим српским и хрватским историјским изворима српских православних хришћана је у Дубровнику у 19. веку било између 300 и 1.000. У том времену Дубровник су посјетили и српски лингвиста Вук Караџић и црногорски државни поглавар Петар II Петровић Његош. Прва православна црква у граду изграђена је уз православно гробље на Бонинову 1848. године.  Малобројни православни хришћани су се залагали за своју цркву лобирајући и код руских конзула и код црногорског владике. На крају је 1877. подигнут велики православни храм, иако данас у Дубровнику живи тек око 1.200 вјерника. Црква током грађанског рата није значајније оштећена. Црква је комплетно обовљена у период 2009−2010.[3]

Другог и трећег септембра 2013. године, црква у старом градском језгру била је ишарана графитима којима се исказивала мржња према Србима и негодовање због увођења ћирилице у Вуковару.[4]

ПОДГОРИЦА

ИСТОРИЈАТ САБОРНОГ ХРАМА ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ

Кратки историјат изградње и живота Саборног храма Васкрсења Христовог
 
Реализацију предратног плана Митрополије црногорско-приморске и Црквене општине Подгорица да се гради Саборни храм у старој Подгорици онемогућио је II свјетски рат. У послијератном времену, земљиште на коме је била намјера да се сагради храм комунистичке власти су једнострано  изузеле из власништва Цркве. Захтјев да се гради Саборни храм у Подгорици на старом метоху манастира Хиландара, на црквеном земљишту у Момишићима, поднијет је од стране Митрополије црногорско – приморске није никако могао да се уклопи у предложени Детаљни урбанистички план овог дијела града, јер је општински приступ рјешавању проблема око изградње храма био потпуно супротан духу црквене градње.  Архитекта др Предраг Ристић је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, урадио идејно рјешења храма. – Послије дугих усаглашавања и добијања одобрења од надлежних власти, са благословом Високопреосвећеног митрополита Амфилохија, Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици почео је да се гради 1993. године.  Љета Господњег 1993. августа 9, започео је свечани чин освећења камена темељца будућег Саборног Храма Васкрсења Христовог. Архиепископ Цариграда и Патријарх Васељенски г. Вартоломеј заједно са Архиепископом Пећким и Патријархом Свесрпским г. Павлом, положили су у припремљеном мјесту укопаном испод Часног Крста прво Повељу а потом камен темељац.Послије овог историјског чина, који је Подгорица и Црна Гора чекала још од прије II свјетског рата, са бине постављене на ископаним темељима храма, вјерницима и свештенству обратили су се патријарси Вартоломеј и Павле, изасланик патријарха Алексија Другог Московског и цијеле Русије протојереј Василије Тарасјев и митрополит Амфилохије. 18.мај Љета Господњег 1994, остаће заувјек запамћен у Црној Гори.  Тог дана су благословене ноге апостолске Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Алексија II први пут ступиле на тло Црне Горе. То је била  прва посјета  у историји једног Патријархa московскoг и све Русије Митрополији Црногорско – приморској и Црној Гори. У годинама када света Пећка патријаршија није имала свога духовног поглавара, када је укинута од стране Турака 1776. г, црногорски митрополити у Руској Православној Цркви добијали су своје рукоположење, своју хиротонију.  То је трајало скоро 90 година, почевши са Митрополитом Петром Другим Петровићем Његошем који се завладичио 1833.г, па све до Митрополита Митрофана Бана, тј. до поновног васпостављања Пећка патријаршије 1920.године. 

Долазак поглавара цркве која је вјековима помагала Црну Гору, снабдијевала наше храмове богослужбеним књигама, светим одеждама и сасудима, будио је сјећање и радост што та жива веза постоји и данас. Дочек високих гостију из Русије на темељима новог храма у Подгорици , коме је присуствовало више десетина хиљада вјерника са жељом да приме благослов Руског патријарха, био је знак вјечне захвалности Руској Православној Цркви  и поштовање аманета Светог Петара Цетињског да Црногорци остану вјерни једнокрвној, једнојезичној и једновјерној Русији. На темељима храма Христовог Васкрсења на старом Хиландарском метоху у Момишићима, у 9 сати, 1994, маја 18 два Патријарха, архијереји и бројно свештенство започели су служење Саборне Свете Литургије, најдјелотворније и најживотворније показујући суштински смисао духовног јединства двају братских православних народа. У васкршњем времену, на крају службе прве Свете архијерејске литургију на мјесту гдје се подиже нови храм, посвећен Христовом васкрсењу бесједили су Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Патријарх московски и цијеле Русије, господин Алексије Други.  О важности и саборном карактеру  Храма Христовог Васкрсења у Подгорици говоре и посјете високих представника православне васељене које су по први пут у историји посјетиле Црну Гору. Поред првог по части патријарха у Православној Цркви Његове Свесветости Вартоломеја, Патријарха Васељенског, који је осветио темеље храма, и Његове Светости блаженопочившег Патријарха Московског и Сверуског Алексеја II у чијој је свештеној пратњи био тадашњи Митрополит Смоленски Кирил, садашњи руски патријарх, и други патријарси и архиепископи  православни посјетили су Храм Васкрсења у току његове градње.

Блаженопочивши Папа и Патријарх александријски, који носи и титулу Судија васељене, Петар VII, са својом пратњом од три митрополита посјетио је  храм 4.маја 2002.године. У току посјете сабрао се велики број Подгоричана да узме благослов овога јерарха из древне александријске цркве коју је основао свети апостол и јеванђелист Марко, а која у диптиху помјесних православних цркава заузима друго мјесто. Блаженопочивши Архиепископ атински и све Јеладе  Христодул са својом високом делегацијом од четири митрополита посјетио је храм 11.септембра 2001.године. Том приликом  Блажењејши Архиепископ Христодул даровао је у име  Атинске Архиепископије петнаест милона драхми за изграду иконостаса у храму. Његова Светост Архиепископ Пећки Митрополит Београдско-карловачки и Патријарх Српски  Иринеј, неколико мјесеци   након  избора на трон Светога Саве у току посјете Митрополији Црногорско приморској о Лучиндану 2010.године, посјетио је и саборни храм у Подгорици. Том приликом Његова Светост Патријарх Иринеј  присуствовао је свечаној Духовној Академији у препуној крипти храма, поводом славе цетињске богословије празника Светог Петра Цетињског. Велики број угледних епископа Руске Православне Цркве посјетио је Саборни Храм у Подгорици. Блаженопочивши Митрополит Волколамски Питирим, затим  Предсједник Одјељења  спољњих црквених Веза Руске Православне Цркве Митрополит Волколамски Иларион, архиепископ екатернибуршки Викентије, архиепископ Краснојарски Антоније, архиепископ Гродњенски и Волковиски Артемије из Бјелорусије, Архиепископ Мукачевски и Ужгородски Теодор из Украјине и други. По утемељењу Саборног храма почиње и прослављање најрадоснијег празника Рождества Христова. Најприје се почињу налагати бадњаци на Бадње вече  у ископаној рупи темеља и будуће крипте, а затим по завршетку грубих радова у крипти посвећеној Свим Светим почиње и служење Свете Литургије на Божић, а налагање бадњака пред Саборним Храмом у току његове градње постаје  најмасовније годишње окупљање народа у Подгорици и Црној Гори.

Како се храм грађевински уздизао, тако су и Богослужења у њему постајала све чешћа и све бројнија. Са стварањем услова, завршетком грубих грађевинских радова, а нарочито са украшавањем и привођењем крају радова у  крипти храма, код људи почиње  све чешће да се развија жеља да се крсте и да се вјенчају под сводовима овог величанственог храма. Тако је до дана освећења Храма у њему крштено  900 душа и ступило у Свету Тајну Брака 700 брачних парова.

Са завршетком грађевинских и привођењем крају умјетничких радова у крипти Свих Светих добија се један посебан простор за којим је црквени живот у Подгорици вапио годинама. Крипта посвећена Свим Светим, са површином од око 1000 м2, постаје централно мјесто прославе свих значајних догађаја духовног живота Подгорице и Митрополије. Од 2008.године у крипти  почиње редовно недељно и празнично Богослужење на којем се сабира велики број вјерника, а благословом Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија због духовних потреба вјерног народа увећава се  и број свештенослужитеља при Саборном храму.  На великим празничим службама на Васкрс, Божић, Богојављење и празник Светог Симеона Мироточивог била су честа рукоположења у чин презвитера и ђакона.  У храму Васкрсења било је петнаест презвитерских и ђаконских рукоположења, као и епископска хиротонија игумана острошког Јована Пурића 4.јула 2004.године, којом је обновљена древна титула епископа Диоклијског.  Тога дана је Свету Саборну Литургију у храму Васкрсења Христовог служио Патријарх Српски Павле уз саслужење Митрополита Амфилохија и још дванаест епископа наше помјесне Цркве, мноштва презвитера и ђакона и неколико хиљада вјерног народа. Највећи молитвени скуп који се догодио пред Саборним Храмом у годинама његове градње је молебан за спас Косова и Метохије одржан фебруара 2008.године.Те ноћи православни хришћани из Подгорице окупили су се пред Храмом Васкрсења  да се помоле Господу  да  се дио срца и душе Српскога рода, Косово и Метохија,  не назове туђом земљом. Те молитвене ноћи трг и булевар испред храма били су мали да приме све оне којима је Косово на срцу.
Осим богослужбених сабрања, у крипти се почињу одржавати и други духовни садржаји: Светосавске и друге духовне академије, предавања, концерти духовне музике, дјечји програми, промоције књига и др. Духовни живот који се градио заједно са физичком изградњом Храма Васкрсења имао је многобројне плодове. У скромним просторијама поред храма у току његове градње одвијале су се активности: братства православне омладине Свети Симеон Мироточиви , вјеронауке за дјецу и омладину, курсеви страних језика, дјечјег хора и хора Свети Марко. При храму је 2010.године отворена и прва Народна кухиња у Црној Гори. Крипта је освећена у Недељу Свих Светих 2013.године. Чином освећења и светом Архијерејском Литургијом је начелствовао Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа Будимљанско-никшићког Јоаникија, Полошко-кумановског Јоакима, мноштва  презвитера и ђакона и препуном криптом народа Божјега. Освећењем храма Христовог Васкрсења 7. октобра 2013. године, на старом хиландарском метоху,  који вјековима чува успомену на велике ктиторе, српски и светогорски дух,  испуниће се још један завјет наших предака. Свети Симеон Мироточиви, као родоначелник Светородне лозе Немањића, оснивач и градитељ манастира Хиландара коме је даривао и посједе у мјесту свога рођења, у дивном подгоричком храму Христовог Васкрсења, и у његовој литургијској пјесми, на својој очевини, прослављајући свој деветстоти рођендан, наставља да живи и траје у молитвеном подвигу и труду народа чији је вјечни, неодступни и неуморни заступник пред Богом Творцем васељене. „ Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, поред своје суштинске намјене, поред васкрсавања њиме свега онога што је хришћанско предање оставило кроз вјекове на овим нашим просторима, поред обнављања памћења на живот Цркве Христове од апостолских времена па све до нашег времена, поред циља да треба да сабира око себе и у себи ближње и даљне, има једну суштинску функцију и суштинско значење  – он јесте и треба да буде позив на помирење“, казао је Митрополит Амфилохије у изјави  Радију „Светигора“

Манастир Светог Јована Владимира (алб. Manastiri i Shën Gjon Vladimiritманастир је Албанске православне цркве који се налази у селу Брадашеш у округу Елбасан. Посвећен је Јовану Владимиру, владару Дукље и Србије у периоду од око 1000. до 1016. године. Јован је по једном извору био и краљ „Зете и Шкипетарије”.[1]

Додат је на списак религијских културних споменика Албаније 1948. године.[2] Манастир је подигао Карло Топија 1381. на темељима старије цркве.[3] Током 18. вијека Костандин Шпатараку је осликао зидове храма.[4] Оригинална мермерна плоча на којој је ћириличним писмом написано име оснивача и ктитора скинута је 2006, да би њено мјесто била постављена плоча са грчким натписом.

Манастир је настао око првобитне цркве и постао средиште новоосноване архиепископије Диракијум у 18. вијеку. Грегори из Диракијума, архиепископ Диракијума од 1768. до 1772, аутор је Елбасанског јеванђеља, најстаријег рукописа на албанском језику.[5]

Манастирска црква је изграђена у византијском стилу, од камена, без кубета. На спољашњим зидовима храма било је натписа на грчком језику, а унутра су се могле видјети старе иконе рађене на кожи, бакру и дрвету. Мошти Светог Владимира биле су смјештене у олтару на десној страни, у дрвеном ћивоту па опет у каменом саркофагу. Саркофаг је био закључан са катанцем и запечаћен са три печета. У олтару са лијеве стране су постављени ризница и књижница. Служба светитељу се изводила на албанском језику и била је краћа од оне на словенском језику. У порти манастирској налазили су се манастирски конаци. У порти се налазила једна мања камена плоча на којој је наводно стајао светац, када се молио. За вријеме Првог свјетског рата у манастиру су боравили аустроугарски војници, коју су му велику штету нанели.[6] Каплан Буровић пише да су Албанци подметнули мине и овај манастир срушили 1964. године.[7]

Митрополит Албанске православне цркве Висарион је прије Другог свјетског рата био уједно и игуман тог манастира. При манастиру је између два свјетска рата било отворено склониште за изнемогле старце и старице из околине Скадра.

Иван Јастребов је о овој светој породици записао да се налази на један сат удаљености сјеверозападно од Елбасана у прелијепој долини Куча. Манастир је уживао велико поштовање православних у цијелој Албанији. О Јовану Владимиру се свашта приповједало у средњој Албанији. Доста тога је преузето из грчког Аколуфија штампаног у Венецији. Јастребов одбацује тај текст, који са страхопоштовањем говори о свецу и његовим наводним чудима, као басну. Црква коју је подигао Владимир је срушена у земљотресу када је порушен Драч, 12. године. Обновио ју је Карло Топија 1380, о чему свједочи грчки натпис на цркви у коме је назван рођаком француског краља. Тај грчки натпис је стајао у доба Јастребова изнад улазних црквених врата. Јастребов и доноси оригинал текста, без превода.[8] У тексту се спомиње под именом Јован Владимир. Јован је додато од народа и од Цркве усвојено јер је као и Свети Јован Крститељ изгубио живот одсјецањем главе.

Комплекс новог Саборног храма Васкрсења Христовог у Тирани

На источном делу комплекса налази се седиште Светог Синода које ће обухватати епархијске канцеларије, библиотеку и две капеле

Два подземна нивоа испод Саборне цркве искориштени су да се испуни потреба Цркве за културним и конференцијским центром. Овај центар има амфитеатар са капацитетом да прими 500-850 људи и где ће се моћи држати предавања, представе и концерти.

Са овим црквом, Православна Црква Албаније има за циљ да допринесе испуњења духовних потреба народа, духовног образовања младих и побољшања културног и духовног живота Тиране, као и целе Албаније. Такође има намеру да ту смести Свети Синод и Тиранску архиепископију.

Извор: Православна Црква Албаније

Драч – Манстир Св. Влаха

На западу Албаније, у обалском средишњем дијелу, које излази на Јадранско море налази се град Драч. На 33 километра западно од Тиране, смјештено је једно од најзанимљивијих мјеста у Албанији. Историја каже да је Драч један од најстаријих градова на том подручју, насеобине потичу из античког доба, а на том месту 627. п. н. е. oснован је град Епидамнос. Наша одредница нису обала, море, палме, и хотели… пењемо се новим асфалтним путем према, неколико километара, удаљеном брду у којем се налази манастир посвећен св. Влаху, Духовна православна академија и сиротиште за децу. Вођа пута, Веселин, Веско, Матановић, Србин, пореклом из Албаније, објашњава да је стари храм срушен до темеља 1957. и да је последњи монах који је чувао светињу био Србин! Албанци, су касније, током разговора, заобилазили тему о српском монаху и старим српским темељима на којима је вазникао нови храм АПЦ. У периоду од 1934, до 1937. године настало је у Албанији, у вријеме краља Ахмета Зоглуа, тешко вријеме за српски народ. Више нису имали елементарна грађанска права, постепено им је забрањиван језик, затим су затворене цркве, манастири, школе, библиотеке и све српске институције. Наступио је мрак за наш народ, који је чинио велики проценат становништва у Албанији. Интересантно је да је, управо, 1937. године формирана Албанска православна црква, која до тада није постојала. На чијим је темељима установљена, колико је усвојених наших светиња и на чијим темељима сада граде своје богомоље, велико је питање и мало је историчара у Србији, а поготово, у Албанији, који би се упустили у подухват доказивања историјске истине. Јурисдикција албанске Цркве покрива територију данашње Албаније и православне Албанце који живе у САД-у. Богослужење је на албанском и грчком језику. У Драчу је, сазнајемо, за кратко вријеме на старим темељима никла нова црква св. Влаха са Духовном академијом и сиротиштем.  Са лијеве стране порте постављена је мермерна чесма, а простор, паркови, порта око манастира посвећеног св. Влаху,  прави је градитељски подухват. На благој узвишици, изнад самог мора, окупана бљештавом бјелином од јарког сунца, успиње се лијепа и раскошна црква, са лепезом од свијетлих лукова. Иза цркве се простире травњак и још један његован парк, а потом, у четири стпенаста нивоа, у четири посебна дворишта, велико здање за пријем гостију, конак манастирски, потом библиотека, сиротиште, зграда Духовне академије. У доњој тераси налази се манастирски маслињак. Неко је све планирао, платио, изградио… светиња је раскошна, али монаха нема…

Наш водич нам говори: Данас се Св. Јован Владимир празнује у свим градовима и црквама у Албанији. Цијела година је њему посвећена. Срби и православни Албанци заједно у молитви поред светитеља, то је призор који говори да љубав према Богу и светима брише све границе и предрасуде. Св. Владимир Србин, рођен је у Дукљи, у данашњој Црној Гори, а његово свето тијело почива данас у Албанији. Воле га подједнако и Срби и Црногорци, и Албнанци и Македонци… То је најснажнија порука и невидљива веза која све нас спаја. Православље је најјачи мост народа на Балкану. Иначе, вјера код нас, у Албанији, васкрсава. Старе генерације долазе у цркву због настављања прекинуте традиције, а нове генерације траже свој пут ка Богу. Интересујемо се, у којој мјери се граде православне светиње у овој земљи? У претходих пола деценије у Албанији је изграђено око 160 цркава, од тога обновљено је преко 60 старих богомоља, које су у статусу споменика културе од историјског значаја. У оквиру обнављања светиња изграђени су вјерски центри, сиротишта, школе, обданишта, Духовна академија, која се налази у Драчу, гдје је и Храм Св. Влаха. Нажалост, у Албанији је веома скроман број монаха, свега неколико, од тога – једна монахиња. Светиње ничу, монаха нема довољно, народ долази… враћају се у православље. Казујемо да знамо да је 1957, до рушења манастира у време Енвер-хоџиниог једноумља, овдје био монах Србин и да је на овом тесту некад био српски храм. Тачно је да је 1957. године био срушен манастир, као што је уништено на стотине вјерских објеката, у то тешко комунистичко вријеме, у Албанији. Чуо сам да је у њему било српских и руских монаха, али црквене архиве су још у власништву државе и нису доступне. Црква св. Влаха је почела да се гради 1994, када је постављен камен темељац и за нашу Духовну академију. Први пут у историји наше цркве добили смо Духовну академују, која ће образовати православне свештенике и монахе. Духовна академија има огроман значај за православни свијет у Албанији и уопште за Албанску православну цркву која је, иначе, установљена 1937. При Академији је и Средња богословска школа, која је почела да ради 1996. У Академији се налази и Дом за студенте. Те исте године почела је изградња сиротишта за децу. Сиротиште је почело већ 2003. да прима прве дјечаке и дјевојчице без родитеља. Првих година капацитет је био до 25 малишана, а данас их је више. очићима.  Високо образовање је битно како за свештенике, тако и за монахе. У АПЦ могу ући у духовни свијет, као свештеник или монах, само они који заврше Духовну академију. Високо теолошко образовање траје четири године, тренутно на Академији има 46 студената. До сада је образовано 270 свештеника и монаха. По завршетку школовања, и жена и мушкараца, могу да се определе или за наставу, или за свештенослужење, или за неки други посао у оквиру Цркве. Манастир у Драчу је био веома богат кроз историју, имао је у свом васништву је преко хиљаду хектара земљишта. Манастир, иначе женски, у потпуности је завршен 2009.године.

Мјешовити хор СПД «Јединство» Бања Лука  обиљежава 30-годишњицу обнављања и припрема се да  наредне године обиљежи и 130 година од оснивања Друштва.

У оквиру бројних активности овог Друштва, концерата, снимања и издавања компакт дискова, ДВД-а, збирке хорова, организације Бањалучких хорских сусрета и др.  јесте и учешће Мјешовитог хора СПД «Јединство»  на Међународном фестивалу у Аустрији «42.St. Oauler Kultursommer 2022“ у оквиру којег ће Хор одржати цјеловечерње концерте у Милштату и Ст.Паулу (Корушка). Фестивал се одржава у току љета,а Јединство ће настпити у периоду од 15. до 17. јула 2022. године.

Јединство ће се представити духовним, свјетовним, фолклорним програмом домаћих аутора и на тај начин представити духовну и стилизовану музичку фолклорну традицију нашег краја.

Као додатак, поклон публици Јединство ће извести и народну корушку шјему „Ис шон штил“.

По повратку из Аустрије слиједи гостовање Мјешовитог хора СПД „Јединство“ у Црној Гори (Котор, Будва, Подгорица), Хрватској (Дубровник) и Албанији (Тирана). Јединство ће у наведеним мјестима одржати цјеловечерње концерте, а у Подгорици ће у Саборном храму учествовати на литургији коју ће служити митрополит Црногорско – приморски Јоаникије. Турнеја ће бити реализована у периоду од 20.до 26.јула 2022.године.

Као солисти на наведеним гостовањима наступиће: Ана Марковић – сопран, Ана Јурић – сопран, Јана Јурић – сопран, Исидора Радуловић – сопран, Алекса Благојевић – бас, Ненад Никић – хармоника, Живан Живановић – виолина.

Мјешовитим хором СПД „Јединство“ диригује Немања Савић

СПД “Јединство“, велики неимар српске духовности и културе створено под окриљем СПЦ уградило је свој рад  у значајне догађаје српског народа посебно Бање Луке и Крајине. У вијек и двије  деценију колико је прошло од његовог оснивања далеке 1893. године , било је не само свједок него и активни учесник догађаја  значајних за српски народ, о чему говоре сачувани написи у штампи  и тек по неки документ који је преживио ратне буре и олује, честе на овим просторима. Прича о Српском пјевачком друштву “Јединство“  истовремено је  прича о Бањој Луци и њеном преображењу из вароши у град, људима и догађајима за вријеме аустроугарске окупације, Анексије, Балканских ратова и Првог свјетског рата, у националној држави 1918, у Краљевини Југославији, до Другог свјетског рата и коначног прекида рада Јединства и других српских друштава који је потрајао све до деведестих година 20. вијека. Тих година  српски народ враћа се  својој Православној цркви,  обновља  своју духовност  превасходно кроз  српска друштва и институције. У том процесу немјерљива је улога обновљеног “Јединства“, које 1992. године,  под руководством великих прегалаца предсједника Друштва  протојереја Ратка Радујковића и диригента,редовног професора Немање Савића, креће давно утабаном стазом. Светосавске академије, као кадгод светосавске бесједе, поново су сабирна сочива укупног културног живота овдашњег српског народа, а пјесма Јединства огњиште на коме се у годинама Отаџбинског рата и овим поратним гријала народна душа у Бањој Луци и широм Крајине.  “Јединство“ је  одлазило гдје год су га звали, учествујући у националном и духовном препороду .

Иза чланова Друштва, како  великог Мјешовитог хора тако и оног Дјечјег, основаног 1995. године, узданице “Јединства“, из кога птићи сваке године прелијећу у велико,  значајни су умјетнички резултати.

 Неки  чланови “Јединства“  остварили су самосталну   музичку каријеру. У својим биографијама носе и славу овог пјевачког друштва, име Града Бање Луке и Републике Српске и народа коме припадају.

Кроз Мјешовити и Дјечји хор  овог пјевачког друштва  од његове обнове 1992. године прошло је више од  1500 пјевача који су наступили преко 1.000  пута од чега је било више од 200 самосталних ,цјеловечерњих концерата. У том периоду “Јединство“ је било најбољи амбасадор културе и духовности Републике Српске у Грчкој, Италији, Аустрији,Бугарској, Мађарској,Њемачкој,Словачкој,Малти,Кипру, те далеким земљама Русији, Сјеверној Америци, Аустралији и Кини.

СПД “Јединство“ је кроз вијек и више од двије деценије постало много више  од успјешног пјевачког друштва. Због улоге коју је имало и има у историји и животу српског народа ових простора с правом кажемо-Јединство је институција културе.

Српско пјевачко друштво “ Јединство “ Бања Лука једно је од најстаријих друштава у Републици Српској. Основано је 1893. године и дјеловало је , са прекидом за вријеме I свјетског рата, све до 1941. године, када му је забрањен рад.

Друштво је имало веома значајну  улогу у очувању народне традиције, духовног , културног и националног идентитета српског народа Бања Луке и Крајине.

На иницијативу протојереја ставрофора Ратка Радујковића и редовног професора, мр Немање Савића , 1992. године обновљен је рад овог друштва, чији се Мјешовити  хор убрзо сврстао у ред најбољих хорова Републике Српске и Савезне Републике Југославије. На иницијативу Немање Савића, диригента Мјешовитог хора, концем 1995. године при Српском пјевачком друштву „Јединство“формиран је Дјечји хор који такође остварује запажене резултате у Граду Бањалуци, Републици Српској и Србији.

Српско пјевачко друштво “ Јединство “ Бања Лука је и носилац  три висока одликовања: Ордена Светог Саве, Ордена Његоша,Ордена Светог Андреја , те Повеље Града Бања Лука.

Мјешовити хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ Бања Лука потврдио је високе умјетничке домете на многобројним концертима одржаним у Републици Српској, Србији и Црној Гори, Грчкој, Њемачкој, Аустрији, Словачкој и Италији, као и на хорским фестивалима и такмичењима одржаним у Нишу( Југословенске хорске свечаности 1994, 1996, 1998 и 2000. године ), Београду ( Фестивал духовне музике “ Хорови међу фрескама 1994,1996, 1998. године и Међународни музички фестивал “ Јесен на Чукарици 2000. и 2001. године ), Бањој Луци ( Видовдански фестивал 1994.године ), Неготину ( Мокрањчеви дани 1994. и 2001.године ), Новом Саду ( Фестивал духовне музике  “ Путевима православља “ 1998.године ) , Riva del Garda- Италија( Међународно хорско такмичење “ In … Canto Sul Garda “ 2001.године ),  Camerino – Италија( Међународно хорско такмичење “ Орландо ди Ласо 2002.године“),         Аргос Орестико – Грчка( Међународни хорски фестивали 1999 и 2000. године ) и др.

Међу бројним признањима и наградама ,које је Мјешовити хор Српског пјевачког друштва „Јединство “ Бања Лука  посљедњих година остварио, истичу се прве награде на Југословенским хорским свечаностима у Нишу 1994  ( Прва награда публике ), 1996, 1998    ( Прва награда стручног жирија за најбоље извођење програма у цјелини ), 2000.године ( Прва  награде стручног жирија за најбоље извођење програма у цјелини ), 2006, 2012, прва награда стручног жирија на Видовданском фестивалу у Бањој Луци 1994. године , 2 златне медаље на Међународном хорском такмичењу “ In …Canto Sul Garda „ ( Рива дел Гарда – Италија 2001. године ), златна медаља на Међународном хорском такмичењу  „Орландо ди Ласо“ (Камерино -Италија 2002.године), три сребрне медаље на 3. хорској олимпијади ( Бремен – Њемачка, 2004. године ) прва награда на Међународном хорском такмичењу „Златна вила“ ( Приједор – 2004. године), прва награда и златна медаља на Међународном хорском такмичењу у духовној музици ( Превеза – Грчка,2005.године), златна медаља у категорији духовне музике и сребрна медаља у категорији камерних хорова на 4.хорској олимпијади у Ксиамену-Кина(јул 2006.године), прва награда и златна медаља на Међународном хорском такмичењу Музика сакра Братислава  ( Братислава –Словачка,мај 20007.године ), двије сребрне медаље на 5.хорској олимпијади у Грацу-Аустрија,златна диплома на Међународном хорском такмичењу Малта 2009., Првe наградe публике на Међународном хорском такмичењу „Златна вила“  ( Приједор – 2013.и 2017.године), двије прве награде на Међународном хорском такмичењу „Венеција ин музика 2014“ ( свјетовна и духовна хорка музика),  прва награда на Међународном хорском такмичењу Рива дел Гарда 2016 (категорија духовне музике) …и др.

Мјешовити хор СПД „Јединство“ Бања Лука сваке године реализује више од 80 наступа, а међу значајнијим истичи се концерти, наступи на фестивалима, такмичењима, манифестацијама реализованим  у Народној Републици Кини, Италији, Кипру 2010. године.

Године 2011,као културни представник Републике Српске, Хор је гостовао у Русији гдје је одржао више концерата у Великом Новгороду и Петербургу. Наредне,  2012.године Хор је реализовао и велику,значајну и веома запажену  турнеју у Француској гдје је у дванаест градова одржао 14 цјеловечерњиих концерата. Слиједили су и веома успјешни наступи на Међународном хорском фестивалу „Николеика 2013“, те концертна турнеја по Пелопонезу (Грчка). Посљедњих година посебно се истичу концертне тунеје у Сјеверној Америци (2016.година) и Аустралији (2017.и 2018.година).

 Мјешовити хор СПД „Јединство“ Бања Лука снимио је бројне радио и ТВ емисије, а до сада је издао 9 самосталних и више од 10 заједничка компакт дискова, 2 аудио  и 1 видео касету, више ДВД-а…

Како је СПД „Јединство“ Бања Лука у својој богатој историји много пута доказало да је са врхунским  умјетничким и организационим дометима припремило,реализовало и учествовало на бројним културним  догађајима, Међународним хорским фестивалима, такмичењима, концертима, са сигурношћу можемо констатовати да оно располаже умјетничким капацитетима који могу задовољити највише свјетске умјетничке и организационе стандарде.

Немања Савић, диригент Мјешовитог хора СПД „Јединство“,  рођен је у Бањој Луци 1957.године.

 Музичку академију завршио је у Београду гдје је касније и магистрирао на одсјеку дириговања.

Као музички педагог и диригент  више хорова радио је у Новиграду, Бујама (Истра), Шибенику, Вршцу, а данас дјелује и ради као редовни професор Академије умјетности у Бањој Луци, диригент Мјешовитог хора СПД „Јединство“ Бања Лука, диригент Хора свештеника Епархије бањалучке, те диригент Мјешовитог хора Академије умјетности и Универзитета у Бањој Луци.

Снимио је 2 ЛП плоче, 24 компакт дискова, аудио и видео касета, ДВД-а као и бројне радио и ТВ емисије.

Као диригент Немања Савић је концертирао у многим мјестима бивше Југославије, Италије, Грчке, Словачке, Бугарске, Румуније, Мађарске,Њемачке, Француске, Швајцарске, Аустрије, Кипра,Малте,Кине,Русије, Сједињених Америчких Држава, Аустралије … За свој рад  добио је бројна признања и освојио више од 40 првих награда на хорским такмичењима у земљи и иностранству.  Добитник је Златне значке Југословенских хорских свечаности, Златне значке Културно просветне заједнице Србије, многих иностраних признања, Ордена Његоша који му је додијелио предсједник Републике Српске…

 Немања Савић се успјешно бави и педагошким радом. Као музички педагог радио је у Србији, Хрватској ,а данас дјелује и као редовни професор више стручних предмета на Музичком одсјеку Академије умјетности Бања Лука.

Оснивач је и дугогодишњи умјетнички директор Међународног хорског фестивала „Бањалучки хорски сусрети“,а у Граду Бањалуци је покренуо и учествовао на бројним културним, музичким манифестацијама, хорским смотрама, Светосавским и Спасовданским академијама,

Немања Савић је водио бројна хорска атељеа у земљи и иностранству, семинаре за хоровође и учествовао у раду бројних жирија на хорским и другим музичким такмичењима.

За потребе хорова и др. ансамбала и солиста са којима ради Немања Савић  је написао је више од 200 композиција,  хармонизација,стилизација и обрада, различитих садржаја и жанрова, од којих је знатан број и публикован, тонски снимљен,а многе су извођене и налазе се на репертоару  домаћих као и иностраних хорова.

Композиције које су настале на основу фолклорних мотива из Крајине јако су често извођене на концертним подијумима као и у оквиру хорских недјеља,семинара и сл.

Српско пјевачко друштво „Јединство“ Бања Лука

позива све заинтересоване да присуствују културним догађајима:

·        Промоција Збирке хорова и компакт диска  „Слободи – пјесме Крајине II

Галерија Академије наука и умјетности Републике Српске

Петак, 4. март 2022. године, 19 часова

Учесници: Мјешовити хор СПД „Јединство“ Бања Лука, проф.др Санда Додик и редовни професор Немања Савић, аутор издања.

·        Концерт хорске музике –  „Кроз Бањалуку не пјевај“

Музеј Републике Српске

Субота,5. март 2022. године, 20 часова

Учесници:

Хор Храма Светог Саве Београд

диригент: Катарина Станковић

Мјешовити градски хор „Лира“ Градишка

диригент: Мирјам Марковић

Мјешовити хор СПД „Јединство“ Бања Лука

диригент: Немања Савић

Покровитељи: Министарство просвјете и културе РС,  Град Бања Лука

  • Учешће на литургији у Храму Христа Спаситеља   
  • Храм Христа Спаситеља Бања Лука
  • недјеља, 6.март 2022.године, 9 часова
  • Учесници : Хор Храма Свети Сава Београд, Мјешовити хор СПД „Јединство“ Бања Лука 

Српско пјевачко друштво “ Јединство “ Бања Лука једно је од најстаријих друштава у Републици Српској.  Основано је 1893. године и дјеловало је , са прекидом за вријеме Првог свјетског рата, све до 1941. године, када му је забрањен рад.

Друштво од свог оснивања има веома значајну улогу у очувању народне традиције, духовног , културног и националног идентитета српског народа Бања Луке и Крајине, а на том путу Друштво чврсто истрајава већ скоро 130 година. На иницијативу протојереја ставрофора Ратка Радујковића и мр Немање Савића , 1992. године обновљен је рад овог Друштва. Обиљежавајући тридесетогодишњицу обнављања рада СПД „Јединство“ Бања Лука, идући у сусрет великом јубилеју, 130-годишњици оснивања, поред бројних планираних активности, Друштво издаје и Збирку хорова „Слободи – пјесме Креајине“. Збирка садржи 11 композиција које су инспирисане и засноване на духовној и свјетовној музичкој традици Бањалучке регије и Крајине.

Нотне записе прати и компакт диск са аудио снимцима  Мјешовитог хора СПД „Јединство“ и његовим извођењима композиција уврштених у збирку.

Композиције су посвећене слободи, 30-годишњици Републике Српске и Граду Бањалуци.

Аутор Збирке хорова „Слободи – пјесме Креајине“, је редовни професор Немања Савић, диригент Мјешовитог хора СПД „Јединство“ од његовог обнављања,1992.године.

У збирци и компак диску налазе се композиције Немање Савића:

 Живјела Републико Српска, Суза. За вјечност се роди, Слободи, Кад звони Српска црква,Слово Светог Саве, Крајишке пјесме, Дјевојачке и момачке пјесме, Жупске пјесме , У алеји уздисаја и Многаја љета.

Издавачи збирке: Српско пјевачко друштво „Јединство“ Бања Лука, СПЦО Бања Лука,

Графид д.о.о. Бања Лука

За издаваче: Протојереј ставрофор Ратко Радујковић, Протојереј Драган Максимовић, Бранислав Иванковић

Уредник: Немања Савић

Издавање збирке помогли су: Министарство просвјете и културе Републике Српске, Град Бања Лука, СПЦО Бања Лука

ХИМНА ЈЕДИНСТВА

ОЈ, ДЈЕЦО МАЈКЕ СЛАВНЕ

УСТАЈМО ИЗ СНА СВОГ

ПРЕД ГРОМОМ НОЋИ ТАВНЕ

С НАМА ЈЕ БОГ

У БОРБУ

ДОК НАС ГРИЈЕ ЈЕДИНСТВА СВЕТИ ПЛАМ

У БОРБУ

ЈОШ СРБИН ПАО НИЈЕ

НА Њ ЧЕКА СЛАВЕ ХРАМ

ЗА БАРЈАК НЕК СЕ ХОРИ

ВИТЕШКЕ ПЈЕСМЕ ГЛАС

УРА ВАСКРСНОЈ ЗОРИ

С НАМА ЈЕ БОГ

АЛЕКСА ШАНТИЋ

                                 

 

03.05.2021.  Васкршњи концерт у Храму Светог Саве

 Два прекрасна васкршња дана у Београду, изврстан заједнички концерт у Храму Св. Саве са нашим љубазним домаћинима великим хором Певачког друштва Храма Св. Саве и њиховим дечијим хором “Растко“, уз благослов и присуство његове Светости Патријарха србског г. Порфирија и Епископа ремезијанског Стефана, као и дружење са домаћинима и прилику да након дужег времена обиђемо наш главни град.

https://www.youtube.com/watch?v=pQvMa9uUG4g  

Prvi put Vukova nagrada otišla u Srpsku (VIDEO)

U Beogradu su uručene Vukove nagrade dobitnicima za 2020. godinu. Ovo prestižno priznanje 57. put dodjeljuje Kulturno-prosvjetna zajednica Srbije – za naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru. Među dobitnicima je dirigent, kompozitor i muzički pedagog iz Banjaluke Nemanja Savić.
 
Dodjela "Vukove" nagrade - Foto: RTRS

 

Dodjela „Vukove“ nagradeFoto: RTRS

Vukova nagrada, ustanovljena u čast Vuka Karadžića, jedno je od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umjetnosti, prosvjeti i nauci. Malo je nagrada koje imaju tako dugu tradiciju, a njeni dobitnici su najznačajnije ličnosti kulturnog života. – Vukova nagrada kao svjetionik vodi i okuplja sve one koji su svojim pregalačkim radom, svojom umjetnošću, naučnim i prosvjetnim radom doprinijeli našoj nacionalnoj kulturi – izjavio je generalni sekretar Kulturno-prosvjetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić. Maja Gojković, ministar kulture i informisanja Srbije, naglasila je a su dobitnici Vukove nagrade ne samo nosioci ovo vrijednog priznanja, „već i nastavljači Vukovog djela, neimari naše kulture i čuvari srpske kulturne baštine za buduće generacije“. Vukovu nagradu dobilo je 10 istaknutih stvaralaca, a među njima su istoričar književnosti Zlata Bojović, teatrolog i filmolog Zoran Đerić, glumica Vjera Mujović, književnik Slobodan Stanišić, kao i dirigent, kompozitor i muzički pedagog iz Banjaluke Nemanja Savić. Za proteklih više od tri decenije umjetničkog rada, Savić kaže da je ovo posebno priznanje. – Zaista je posebna prilika i posebna čast biti dobitnik Vukove nagrade, a još je interesantnije i veća obaveza jer je to prva nagrada jednom umjetniku koji dolazi iz Republike Srpske – rekao je Savić. U ime ovogodišnjih laureta obratila se akademik Zlata Bojović, koja je zahvalila na priznanju koje, kako je rekla, za svakog dobitnika predstavlja važan događaj u ličnoj stvaralačkoj biografiji i u istoriji institucije koja ju je dobila. Ona je dodala da je više puta prisustvovala svečanosti povodom uručenja Vukove nagrade naglasivši da je to uvijek bio praznik. – Stojeći sada sa druge strane, ne mislimo da smo na višoj stepenici, jer niko od nas nije stvarao da bi dobio nagradu, stvarali smo i radili onako kako najbolje umijemo. Radost je što je to u neponovljivom vukovskom duhu, a to je za dobitnike najveće priznanje – rekla je Bojović. Na svečanosti su uručene i Izuzetne Vukove nagrade i povelje.

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=422946   Nemanja Savić dobitnik “Vukove nagrade” za 2020. godinu Objavljeno: 11. 2. 2021 u 17:09h   Nemanja Savić, redovni profesor Akademije umjetnosti u Banjaluci, kompozitor i muzički pedagog, dobitnik je “Vukove nagrade“ za 2020. godinu, saopštila je Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. Kako se navodi, Saviću je nagrada dodijeljenja za naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru. Nemanji Saviću, koji je ujedno i dirigent Mješovitog hora SPD “Jedinstvo“ Banjaluka, Hora sveštenika Eparhije banjalučke i Hora Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, nagrada će uskoro biti zvanično uručena u Predsjedništvu Srbije. Uz Savića, laureati “Vukove nagrade“, koja se dodjeljuje po 57. put, su: akademski slikar Miladin Mikan Aničić, istoričar književnosti Zlata Bojović, akademski slikar Ljiljana Bursać, teatrolog i filmolog Zoran Đerić, muzikolog i muzički kritičar Gordana Krajačić, istoričar književnosti Nebojša Kuzmanović, glumica Vjera Mujović, naučni radnik Svetomir Stamenković i književnik Slobodan Stanišić. Inače, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije je 1964. godine ustanovila “Vukovu nagradu“ kao najznačajnije priznanje za ostvarene rezultate u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru.

Српско пјевачко друштво „Јединство“ Бања Лука, по седамнаести пут, организовало Међународни хорски фестивал „Бањалучки хорски сусрети “ Фестивал је одржан у периоду од 22. до 24. октобра 2020. године у:  Сали Светосавске омладинске заједнице, Храму Христа Спаситеља,  Вијећници и Концертној дворани Банског двора.

 

« БАЊАЛУЧКИ ХОРСКИ СУСРЕТИ » СУ ТРАДИЦИОНАЛНА МЕЂУНАРОДНА МУЗИЧКА МАНИФЕСТАЦИЈА ( ФЕСТИВАЛ ЈЕ УСТАНОВЉЕН 2004. ГОДИНЕ И ДО САДА ЈЕ ОДРЖАНО  ПЕТНАЕСТ ФЕСТИВАЛА) НА КОЈОЈ ЈЕ ДО САДА  НАСТУПИЛО ВИШЕ ОД 100 ХОРОВА ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ,БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, СРБИЈЕ , СЛОВЕНИЈЕ, ГРЧКЕ, БУГАРСКЕ ,РУМУНИЈЕ, АУСТРИЈЕ, МАКЕДОНИЈЕ, СЛОВАЧКЕ, КИПРА И РУСИЈЕ СА ВИШЕ ОД 5000 АКТИВНИХ УЧЕСНИКА.    КОНЦЕРТНЕ НАСТУПЕ ДО САДА  ЈЕ ПРАТИЛО ВИШЕ ХИЉАДА ПОКЛОНИКА ХОРСКОГ СТВАРАЛАШТВА,А ЕВИДЕНТАН ЈЕ ПОЈАЧАН ИНТЕРЕС ЗА КОНЦЕРТЕ КАКО ГОСТУЈУЋИХ ТАКО И ДОМАЋИХ ХОРОВА. НА ОСНОВУ ОБЈЕКТИВНИХ ПОКАЗАТЕЉА,МУЗИЧКИХ КРИТИКА ЕМИНЕНТНИХ ДИРИГЕНАТА, КОМПОЗИТОРА, ДРУГИХ МУЗИЧКИХ ЗНАЛАЦА И МНОГОБРОЈНЕ ПУБЛИКЕ  « БАЊАЛУЧКИ ХОРСКИ СУСРЕТИ » У ПОТПУНОСТИ СУ ОПРАВДАЛИ ОЧЕКИВАЊА СТРУЧНЕ КРИТИКЕ И МУЗИЧКЕ ЈАВНОСТИ,TE ТАКО ПОТВРДИЛИ НЕСУМЊИВ ЗНАЧАЈ ОВЕ МУЗИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ. У ОКВИРУ ХОРСКИХ СУСРЕТА СВАКИ ХОР НАСТУПА ВИШЕ ПУТА НА ОТВОРЕНИМ ГРАДСКИМ КАО И У КОНЦЕРТНИМ  ПРОСТОРИМА( КОНЦЕРТИ СЕ ОДРЖАВАЈУ У КОНЦЕРТНОЈ  ДВОРАНИ БАНСКОГ ДВОРА, МУЗЕЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ХРАМУ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ,ХРАМУ ХРИСТА СПАСИТЕЉА  И ДР.). НА ОСНОВУ ОБЈЕКТИВНИХ ПОКАЗАТЕЉА,МУЗИЧКИХ КРИТИКА ЕМИНЕНТНИХ ДИРИГЕНАТА, КОМПОЗИТОРА,ДРУГИХ МУЗИЧКИХ ЗНАЛАЦА И МНОГОБРОЈНЕ ПУБЛИКЕ СА СИГУРНОШЋУ СЕ МОЖЕ РЕЋИ ДА « БАЊАЛУЧКИ ХОРСКИ СУСРЕТИ » ДОСЕЖУ ВЕОМА ВИСОКЕ ЕСТЕТСКЕ И УМЈЕТНИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ И ТИМЕ ПОТВРЂУЈУ ОПРАВДАНОСТ СВОГ ПОСТОЈАЊА. « БАЊАЛУЧКИ ХОРСКИ СУСРЕТИ »  ТРАЈУ  ТРИ ДАНА, У ЊЕНОМ СКЛОПУ ОДРЖАЋЕ  СЕ  ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА (ЗБИРКА ХОРОВА И КОМПАКТ ДИСК) МЈЕШОВИТОГ ХОРА СПД „ЈЕДИНСТВО“ БАЊА ЛУКА И ХОРА СВЕШТЕНИКА ЕПАРХИЈЕ БАЊАЛУЧКЕ, ОКРУГЛИ СТО СА КОМПОЗИТОРОМ МИРОЉУБОМ АРАНЂЕЛОВИЋЕМ ИЗ БЕОГРАДА, ДВА ЦЈЕЛОВЕЧЕРЊА  КОНЦЕРТА , ВИШЕ ПРОМЕНАДНИХ И ДРУГИХ НАСТУПА.
« БАЊАЛУЧКИ ХОРСКИ СУСРЕТИ »  У КУЛТУРИ ГРАДА ИМАЈУ ВЕОМА ЗНАЧАЈНО МЈЕСТО ЈЕР НА ВЕОМА ВИСОКОМ УМЈЕТНИЧКОМ НИВОУ ПРЕДСТАВЉА МУЗИЧКА ДОСТИГНУЋА ХОРОВА ИЗ ИНОСТРАНСТВА, ПОДСТИЧЕ,ПОПУЛАРИШЕ И УНАПРЕЂУЈЕ ХОРСКО СТВАРАЛАШТВО У НАШОЈ СРЕДИНИ,А КАКО НА ЊИМА РЕЛАТИВНО ЧЕСТО НАСТУПАЈУ И ХОРОВИ ИЗ ГРАДОВА СА КОЈИМА БАЊАЛУКА ИМА УСПОСТАВЉЕНУ КУЛТУРНУ И ДРУГУ САДРАЊУ « БАЊАЛУЧКИ ХОРСКИ СУСРЕТИ »  РЕАЛИЗУЈУ ЈОШ ЈЕДАН КВАЛИТЕТ. НА СУСРЕТИМА СУ  НАСТУПАЛИ ХОРОВИ ИЗ БЕОГРАДА, НИША, ШАПЦА, СУБОТИЦЕ, ПОЖАРЕВЦА, САРАЈЕВА, СКОПЉА, ЗЕНИЦЕ, НОВОГ ГРАДА, ПРИЈЕДОРА, ДУБИЦЕ, ПРЊАВОРА, ДОБОЈА,  КОТОРА, ПОДГОРИЦЕ, КРАЊА, СОФИЈЕ, МОНТАНЕ, БЛАГОЕВГРАДА, ПАТРЕ, МОСКВЕ, БУКУРЕШТА, КЛАГЕНФУРТА  И ДРУГИХ  ГРАДОВА ИЗ ОКРУЖЕЊА И ИНОСТРАНСТВА. ЦИЉ ОВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ  ЈЕ ВИШЕСТРУК : ПОПУЛАРИЗАЦИЈА  И УНАПРЕЂЕЊЕ ХОРСКОГ ПЈЕВАЊА У НАШОЈ СРЕДИНИ, ОСТВАРЕЊЕ САРАДЊЕ И ПОВЕЗИВАЊЕ  СА ГРАДОВИМА И ЗЕМЉАМА ИЗ КОЈИХ ДОЛАЗЕ ХОРОВИ, УПОЗНАВАЊЕ РАЗЛИЧИТИХ МУЗИЧКИХ И КУЛТУРНИХ АТРИБУТА ЗЕМАЉА И АНСАМБАЛА УЧЕСНИКА,ЗНАЧАЈНО ОБОГАЋЕЊЕ МУЗИЧКОГ ЖИВОТА И КОНЦЕРТНЕ АКТИВНОСТИ У ГРАДУ БАЊАЛУЦИ  И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ , УПОЗНАВАЊЕ СТРАНИХ ХОРОВА СА ДЈЕЛИМА ДОМАЋИХ АУТОРА,ПРОМОЦИЈА И  ПОПУЛАРИЗАЦИЈА  ДЈЕЛА САВРЕМЕНИХ  ДОМАЋИХ АУТОРА И ДР.

У оквиру овогодишње, традиционалне музичке манифестације Града Бања Лука, наступило је 9 хорова и ансамбала према доле наведеном распореду концерата.

  1. МЕЂУНАРОДНИ ХОРСКИ ФЕСТИВАЛБАЊАЛУЧКИ ХОРСКИ СУСРЕТИ 2020“

БАЊА ЛУКА, 22 – 24. ОКТОБАР 2020. ГОДИНЕ

  • ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА СПД ЈЕДИНСТВОБАЊА ЛУКА

И ХОРА СВЕШТЕНИКА ЕПАРХИЈЕ БАЊАЛУЧКЕ СВЕТОСАВСКА ОМЛАДИНСКА ЗАЈЕДНИЦА БАЊА ЛУКА СВЕТОСАВСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ ЧЕТВРТАК, 22.ОКТОБАР 18 ЧАСОВА ______________________________________________________________________________________

  • ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА

КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ ПРАВОСЛАВНЕ МУЗИКЕ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА ПЕТАК, 23. ОКТОБАР, 20 ЧАСОВА Учесници:

  • Мјешовити хор СПДЈединствоБања Лука
  • Женски ансамблДарБања Лука
  • Мушки хорИсточникБеоград
  • АнсамблЉубав, вера, надаБеоград
  • Женски ансамблКонстантинБања Лука
  • Камерни мјешовити хор Академије умјетности Бања Лука

Диригенти: Бојана Радивојевић, Хилда Хрекес, Немања Савић, Милутин Јојић ______________________________________________________________________________________

  • СУСРЕТ СА КОМПОЗИТОРОМ

МИРОЉУБ АРАНЂЕЛОВИЋ РАСИНСКИБЕОГРАД БАНСКИ ДВОР  – ВИЈЕЋНИЦА СУБОТА, 24. ОКТОБАР, 11 ЧАСОВА ________________________________________________________________________________ 

  • ЗАВРШНИ КОНЦЕРТ

ХОРСКО ВЕЧЕ БАНСКИ ДВОРКОНЦЕРТНА ДВОРАНА СУБОТА, 24. ОКТОБАР, 20 ЧАСОВА Учесници:

  • Дјечији хор СПДЈединствоБања Лука
  • Мушки ансамбл СЦПДСвети ГеоргијеПрњавор
  • Мјешовити хор СЦПДСретењеЧелинац
  • Мушки хорИсточникБеоград
  • АнсамблЉубав, вера, надаБеоград
  • Женски ансамблДарБања Лука
  • Мјешовити хор СПДЈединствоБања Лука

Диригенти: Бојана Радивојевић, Јасна Антонић, Хилда Хрекес, Милутин Јојић, Милан Бајић, протонамјесник Радислав Нунић, Немања Савић     ОРГАНИЗАТОР : СПД „ЈЕДИНСТВО“ БАЊА ЛУКА ПОКРОВИТЕЉИ: ГРАД БАЊА ЛУКА, МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ РС,    СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ВЈЕРЕ РС, СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БАЊАЛУЧКА,                         СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА БАЊА ЛУКА

 

 

Мало подсјећање на управо завршене Бањалучке хорске сусрете у организацији СПД “Јединство“

фотографије: Ранко Туторић

 

           СРПСКО ПЈЕВАЧКО ДРУШТВО „ЈЕДИНСТВО“ БАЊА ЛУКА РАСПИСУЈЕ

 

                                           АУДИЦИЈУ ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА МЈЕШОВИТОГ ХОРА

 

                                                АУДИЦИЈА ЋЕ СЕ ОДРЖАВАТИ СВАКОГ ПОНЕДЈЕЉКА И ЧЕТВРТКА ОД  18,30 ЧАСОВА

                                                У ПРОСТОРИЈАМА СПД „ЈЕДИНСТВО“ БАЊА ЛУКА  СИМЕ ШОЛАЈЕ 3

                                                (ОБЈЕКАТ ГДЈЕ ЈЕ СМЈЕШТЕНО „КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА“ И ДЈЕЧИЈИ ВРТИЋ „АНЂЕЛАК“ )

                                                                                                                         
                                                                                                                     УПРАВА СПД „ЈЕДИНСТВО“ БАЊА ЛУКА

 

 

МЈЕШОВИТИ ХОР СПД „ЈЕДИНСТВО“
БАЊА ЛУКА

Диригент : мр Немања Савић

Адреса :

Симе Шолаје 3
78 000 Бања Лука
Република Српска
Босна и Херцеговина

Тел / Факс : 00387 (0) 51 214 739, 00387 (0) 51 213 413

Е – пошта: choirjedinstvo@gmail.com
Е – пошта : ms01@skolers.org

ХИМНА СПД ЈЕДИНСТВА

ОЈ, ДЈЕЦО МАЈКЕ СЛАВНЕ
УСТАЈМО ИЗ СНА СВОГ
ПРЕД ГРОМОМ НОЋИ ТАВНЕ
С НАМА ЈЕ БОГ! У БОРБУ!
ДОК НАС ГРИЈЕ ЈЕДИНСТВА СВЕТИ ПЛАМ
У БОРБУ!
ЈОШ СРБИН ПАО НИЈЕ
НА Њ ЧЕКА СЛАВЕ ХРАМ!
ЗА БАРЈАК НЕК СЕ ХОРИ ВИТЕШКЕ ПЈЕСМЕ ГЛАС…
УРА ВАСКРСНОЈ ЗОРИ
С НАМА ЈЕ БОГ.

АЛЕКСА ШАНТИЋ